izglagolanie

izglagolanie, -i; n.

Br

izgovorenje, izricanje; uttering, pronoun­cing; — eloquium, (eloqui): raduim se ubo da k’ iz’gl(agol)aniju tolikie m(i)l(o)sti s(ve)tbi nêsmo t’k’meni BrVb₁ 44d N₂ 35d izgl(ago­l)a­niju Vat₅ 34d Pm 36b ad eloquendum tantae misericordiae sacramentum ║ gl(agol)a­niju BrVO 60b; ukrašena v(ê)roju katarina sud’ju makšenciê ne strašiti se zak(o)nь b(o)ž­stveni juže k’rêpitь izgl(agol)an’e êže postijuet’ iz’ nauka učit(e)le êzičskie BrVat₅ 207c lex divina sic firmat eloquium. – Exh.

Cf. glagolanie, izgovaranie, bes;da, govore­nie

ø